Neko bi mogao reći da reči iz engleskog slenga poput „hangry” (biti besan od gladi), „defriend” (prestati biti prijatelj s nekim na društvenoj mreži) i „adorkable” (biti simpatična budala) popunjavaju bitne značenjske praznine u engleskom jeziku, čak iako se ne nalaze u rečniku. Na kraju krajeva, ko zapravo odlučuje o tome koje će se reči naći na tim brižljivo čuvanim stranama? Istoričar jezika, En Kurzen, na šarmantan način razmatra ljude koji stoje iza rečnika i odluke koje oni donose svakoga dana.